TERAPEUTSKI UTICAJ KUĆNIH LJUBIMACA

Šta podrazumeva termin “kućni ljubimci” i zbog čega su važni ljudima?

Kućni ljubimci su životinje koje žive sa čovekom u kući ili dvorištu, za razliku od životinja u divljini, u laboratorijama, životinja u službi policije, vojske ili nekog drugog posla.
Na samom početku važno je naglasiti razliku između kućnih ljubimaca i životinja koje se drže kao kućni ljubimci.

Tako npr. mnogi domovi u Indiji kao kućne ljubimce imaju sive mungose, koji ubijaju kobre, pacove i druge štetočine.
Poznate su i priče o papagajima koji su sredinom noći probudili svoje vlasnike kako bi ih upozorili na požare. Tu su i ostale životinjske vrste koje se drže u kući ili dvorištu kao sto su ptice, gmizavci, ribe, hrčci itd.
O značaju svih kućnih ljubimaca za ljude govori podatak da im je posvećeno i mnogo dana u godini, kao što su Svetski dan kućnih ljubimaca 30. novembra, Dan podizanja svesti o krađi kućnih ljubimaca,14. februara, ali i Svetski dan napuštenih životinja, 4. Aprila. Cilj obeležavanja ovih datuma je sličan i promoviše poboljšanje statusa životinja kako bi se unapredili standardi njihove dobrobiti na globalnom nivou.

Ipak, jedine životinje koje su izabrale da žive sa čovekom su pas i mačka.

Od kada je Svetski dan životinja prvi put obeležen 1925. u Berlinu, ljudi su počeli bolje da razumeju kako oni i druga bića međusobno deluju. S tim u vezi došlo se do mnogo naučnih dokaza koji potvrđuju zdravstvene koristi života rame uz rame sa ljubimcima.Kućni ljubimac, bez obzira da li je pas ili mačka, može imati terapeutski uticaj na zdravlje ljudi.

Dosadašnje studije su pokazale da vlasnici kućnih ljubimaca u mnogo manjoj meri pate od depresije, imaju niži krvni pritisak jer već igranje sa ljubimcima povećava nivo serotonina i dopamina, što ima opuštajući i umirujući efekat, imaju niži nivo triglicerida i holesterola, stariji od 65 godina ređe posećuju lekare. Pored toga utvrđeno je da je emocionalna inteligencija na višem nivou kod osoba koje imaju kućnog ljubimca nego kod onih koje ga nemaju. Šetnja sa psom povećava energiju i jača imuni sistem. Svojim vibracijama koje proizvodi dok prede, mačka umiruje vlasnika.

Kada se radi o svakodnevnom stresu i mentalnoj stabilnosti, kućni ljubimci nam samim tim što brinemo o njima mogu pomoći da se osećamo korisnim, a tako i da imamo više samopouzdanja. Oni osećaju naše raspoloženje i kada smo tužni ili nas nešto boli, dolaze da se smeste pored nas. Povezivanjem i umrežavanjem sa drugim vlasnicima stvaramo nova poznanstva i prijateljstva.

Ovde se možete pridružiti PTA zajednici vlasnika ljubimaca i komunicirati kroz grupu a prijavom na linku bićete u toku sa svim interesantnim novostima i pogodnostima iz pet-friendly sveta.

Sa ljubimcima se povezujemo na emotivnom nivou, ali se interakcija odvija na svim nivoima istovremeno.
Zaposleni koji na posao dovode svog psa manje su podložni stresu i više vole svoj posao, jednostavno zato što ih prisustvo ljubimca u kancelariji čini srećnim.
Ovde možete pročitati više o značaju pet-friendly kancelarija.

Deca i ljubimci

Značaj ljubimaca u životima dece najočigledniji je u sledećem: ljubimci jačaju imuni sistem dece i ona daleko manje obolevaju od raznih vrsta alergija i astme. Kod dece bez ljubimaca češći su slučajevi kašlja, kijavice i infekcija uha. Istovremeno, deca se uče odgovornosti, saosećajnosti i empatiji, mirnija su i stabilnija od drugih koja nemaju kućne ljubimce, kroz igru sa kućnim ljubimcima razvijaju maštu i radoznalost. Pas ili mačka pomažu deci da se ne plaše kada roditelji nisu kod kuće. Ako dete pokušava da nauči svog ljubimca neki trik i u tome uspe, to može pomoći detetu da shvati šta je istrajnost i upornost.

Deca sa autizmom i drugim poteškoćama u učenju, u stanju su da ostvare bolju interakciju sa životinjama nego sa ljudima. Autistična deca se često oslanjaju na neverbalnu komunikaciju, kao i ljubimci, te upoznavanje takvog deteta prvo sa psom ili mačkom, umnogome može pospešiti stvaranje kasnije interakcije sa ljudima.

Previše vremena u samoći nije prirodno za ljude, a izolacija može naneti veliku emotivnu štetu. Usled koronavirusa, pozitivan uticaj držanja kućnih ljubimaca prilikom depresivnih ili anksioznih stanja je bio očigledan i mnogi ljudi koji žive sami, karantine i zaključavanja uspeli su lakše da prebrode zahvaljujući društvu psa ili mačke. Neki su vreme provodili radeći vežbe poslušnosti, neki praveći igračke ili penjalice, ali je suština ista- vlasnici su slobodno vreme koristili za jačanje odnosa sa ljubimcima i sami se osećajući bolje.
Ovde možete pročitati kako da štene naučite osnovnim komandama.

Jedan od glavnih razloga ovakvih terapeutskih efekata je taj što kućni ljubimac obezbeđuje osnovnu ljudsku potrebu za dodirom. Ustanovljeno je da su čak i osuđenici za najteža krivična dela, pokazali pozitivne promene na bolje posle interakcije sa životinjom. Maženje, držanje, češkanje i grljenje ljubimca, znatno može da nas opusti i uteši u stresnim situacijama.
Na kraju, ključni odgovor na pitanje zašto treba imati kućnog ljubimca nije samo u zabavi, igri i opuštanju, nego u činjenici da u njihovom društvu, učeći se empatiji, i sami postajemo bolji.
Ljudi koji imaju kućnog ljubimca su generalno srećniji, nezavisniji, samopouzdaniji, ali veoma je bitno znati odabrati takvog koji će se u potpunosti uklopiti u životni ritam i biti kompatibilan sa navikama budućeg vlasnika, o čemu ćemo pisati u narednim blogovima.
Više o odgovornom vlasništvu naći ćete ovde.

PTA sertifikacija kroz promovisanje edukacije i kulture držanja kućnih ljubimaca ima za cilj kako da informiše same vlasnike, pre svega pasa, o odgovornom vlasništvu i značaju socijalizacije, tako i da edukuje širu društvenu zajednicu o humanom odnosu prema njima, kako bi se zastarela kinofobična razmišljanja iskorenila. Podizanjem nivoa svesti i obrazovanjem o ovoj temi, možemo da stvorimo okolnosti u kojima su životinje uvek prepoznate kao osećajna bića o čijoj se dobrobiti konstantno vodi računa.

Autor: Marina Stancevic