SOCIJALIZACIJA I DRESURA

Rana socijalizacija važan je uslov za odrastanje i srećan život psa, o čemu smo govorili u pretodnom blogu. Pozitivna iskustva tokom prvih meseci života u različitim novim situacijama presudna su za ostvarivanje poverenja i sigurnosti, dok nedovoljno socijalizovani psi mogu patiti od anksioznosti prouzrokovane svime što je nepoznato.

Psi su pripitomljavanjem postali izuzetno povezani sa ljudima, a to podrazumeva i osetljivost na neke od osnovnih komunikacionih signala. Kako su često izloženi ljudskom govoru, naročito tokom igre, razvili su sposobnost prepoznavanja različitih reči i zvukova. Sa druge strane, odlično čitaju govor tela i dovoljni su im i vizuelni signali kako bi razumeli komandu. 

Pre nego što ga naučimo određenim komandama, psa treba da vaspitamo, a o razlici između dobro vaspitanog i dresiranog možete pročitati ovde.

Dresura je podučavanje psa određenim veštinama ili ponašanjima korišćenjem naredbi i znakova, dakle učenje nekom određenom ponašanju koje je ljudima bitno ili svrsishodno. Tako ga možemo npr. naučiti da sedne ili da dođe na poziv. 

Socijalizacija je sastavni deo vaspitanja koji dovodi do toga da se on oseća sigurno u našem svetu. Akcenat ovog procesa je na psu.

Prva suđenja poslušnosti počela su u Americi 30ih godina, a u isto vreme popularni časopisi podizali su svest javnosti o prednostima držanja dresiranog kućnog ljubimca, pa i mogućnostima dresure kao hobija. Posle Drugog svetskog rata, sve veća naseljenost u gradovima zahtevala je i vaspitanje pasa. 

U Srbiji je moguće položiti i ispit socijalizacije koji se sastoji iz vežbi poslušnosti, vođenja na povocu, bez povoca, susreta sa grupom ljudi, biciklistima, drugim psima itd. Položen ispit ne predstavlja sertifikat o stepenu obučenosti, ali je neophodan preduslov za učestvovanje na svim takmičenjima radnih, tragačkih, spasilačkih pasa. 

Još od prvih zapisa u Starom Rimu o uzgoju i dresuri štenaca za stočarstvo, traži se najefikasniji način za obuku, a ona vremenom postaje akademska tema koja se naučno potvrđuje i sve metode rada se posmatraju kroz uspeh u učenju i posledice koje ostavljaju. Tako se preko korišćenja davilice i represivnih tehnika, preko kasnije usvojenog pravila “budi prema njegovim vrlinama ljubazan, a prema njegovim manama pomalo slep.” i operativnog uslovljavanja po principu nagrade i kazne, došlo do humanijih metoda koji naglašavaju uticaj pozitivne motivacije gde se ljubimac nauči da mu se isplati da bude poslušan. U savremenoj dresuri pas se ne kažnjava fizički. Više detalja o odgovornom vlasništvu naći ćete ovde.

Dresura i socijalizacija u praksi 

Pored ljubimaca koje danas doživljavamo kao članove porodice, postoje i radni psi koji se posebno obučavaju kako bi obavljali određene zadatke. Uz npr. policijske i vojne pse, u ovu grupu spadaju i psi pomagaci, kao i terapeutski psi. 

Pomagači su posebno obučeni da pomažu ljudima sa različitim vrstama hendikepa, a trenirani su da budu mirni i sposobni. Neki od primera pasa pomagača su psi za slepe ili za ljude sa teškoćama u kretanju. Od države do države zavisi kakva su pravila za ove pse. U Srbiji pravo na kretanje uz pomoć psa vodiča podrazumeva slobodan pristup i kretanje u javnom prevozu, objektima i površinama u javnoj upotrebi i u radnom prostoru, kao i u svakom drugom prostoru. 

Psi za terapiju su trenirani i sertifikovani, što podrazumeva polaganje testova kojima se odlučuje da li mogu da budu uključeni u terapiju ili ne. Oni čine deo plana oporavka nekog pacijenta, pružaju podršku bolesnim ili povređenim osobama i česti su posetioci u staračkim domovima. U Srbiji trenutno postoji samo jedan pas koji se koristi za terapiju. 

Životinje za emocionalnu podršku su relativno mlada kategorija koja je nastala promocijom većih ljudskih prava i sloboda. Osobe sa raznim psihičkim problemima (posttraumatski sindrom, depresija) mogu uz pomoć svog psihijatra da registruju određenu životinju koja će biti njihova uteha i emocionalna podrška. Ova vrsta ljubimca nije obučena za izvođenje posebnih radnji, ali se vlasnik oseća sigurnije u njenom prisustvu. Nakon raznih kontorverzi u vezi sa registrovanjem bilo koje životinje kao emocionalne podrške, danas su to uglavnom psi ili mačke. 

Zakon u Srbiji još uvek ne prepoznaje ovu grupu. 

Pet Travel Advisor pomoći će vam da napravite individualni plan putovanja kreiran na osnovu vaših potreba i budžeta. Već i samim boravkom na sertifikovanim destinacijama sa jasno ustanovljenim standardima, kao gosti promovišete benefite pet friendly turizma, kako u smislu poslovnog napretka, tako i u smislu dobrobiti zajednice čovek-ljubimac. 

U slučaju da imate bilo kakve nedoumice, tim Pet Travel Advisor daće vam odgovore na njih. 

Kontaktirajte nas za dodatna pitanja na: info@pettraveladvisor.com ili se priključite zajednici vlasnika ljubimaca i komunicirajte kroz grupu. 

Autor: Marina Stancevic